Izleti u Bolonju i Pizu

Wednesday, August 29, 2018

Italy


Iskreno, nisam mogla da stavim bolji naslov jer ova dva grada nemaju baš mnogo zajedničkog sem što su u Italiji i što smo oba posetili u okviru putovanja o kojem je bilo reči u predhodnom postu, i u oba proveli od prilike po dva sata, tako da nemam baš materijala da ih razdvojim u zasebne postove.
Kada putujete sa agencijom, posebno ture u kojima se obilazi dosta za malo dana, ne možete baš da očekujete mnogo vremena u posećenim gradovima, ali svakako vredi upisati nove gradove na svoju mapu putovanja.




Obrazovana, tornjevita, debela i crvena nadimci su koje nosi Bolonja - glavni grad italijanske pokrajne Emilija Romanja. U 11. veku u Bolonji se otvara prva škola, koja u 12. veku prerasta u najstarije univerzitetsko središte Evrope, čemu ovaj grad duguje nadimak Obrazovana Bolonja. Tornjevita jer u starom delu grada, koji je najveći u potpunosti očuvan stari grad u Italiji, postiji mnogo tornjeva, koje su nekada gradile bogate porodice, što je veće bilo bogatstvo porodice, to su više tornjeva gradili. Najpoznatiji su tornjevi Azineli i Garisenda, koji su imena dobili upravo po porodicama koje su ih izgradile. Ova dva tornja su nakrivljena ali ni izbliza poznata po tome kao onaj u Pizi. Nadimak Debela Bolonja grad je dobio po tome što je središte industrije testenina, po kojima je poznata Italijanska kuhinja i koje su sve što ja jedem kada odem u Italiju :) Za poslednji nadimak, Crvena Bolonja ima dva objašnjenja, ja više volim da verujem da je ovaj nadimak zbog crvene cigle koja preovladava u arhitekturi grada (što je istina sve slike iz Bolonje su mi nekako narandžaste), a drugo objašnjenje je da je Bolonja jedini značajniji grad u državi gde vlast proteklih 50ak godina drže socijalisti.


Bolonja je bila prva stanica kada smo stigli u Italiju na ovom putovanju. Stigli smo ujutru oko 10 sati i uputili se pravo na trg Maggiore (Mađore, ne zamerite mi, volim nekad da pišem imena i nazive u originalu) na kojem se nalaze katedrala svetog Petronija i gradska kuća. Vodič nas nije puno zadržavao, kratko nam je ispričao o trgu i građevinama na njemu i onda smo imali slobodno vreme, te je došao red na dugo očekivanu kafu (jer šta više želite ako ste putovali celu noć?). Krenuli smo sporednim uličicama i za prvu jutarnju odabrale bistro Rosarose gde smo uz kapućino (izbegavam da u Italiji pijem espreso, jer je tamo to dva gutljaja otrova koji se podrazumeva da pijete za šankom i ćao zdravo, ili će obletati oko Vas u želji da Vas ispraše što pre) uzele i muffin jer kako je jednom neko rekao "Italija postoji da bi ljudi jeli" (stalno u Italiji jedem nešto uz kafu, i generalno jedem puno slatkog moji me zezaju kako ću jednom iz Italije kao suvenir doneti dijabetes).
Prvo smo sele za sto pored ali smo se premestile jer ovaj ima fotogeničniju podlogu~


Ovo beše izlog u nekoj uličici i vešto sam izbegla da probam

Nakon kratkog predaha vratile smo se do trga Maggiore i katedrale svetog Petronija, posvećene zaštitniku grada, koja je peta po veličini u svetu ali najveća crkva na svetu građena od cigala. Prednja fasada nije završena, što je meni moram priznati bolo oči, i sad sam shvatila da ni nemam poštenu sliku katedrale, tako da možete videti kako izgleda OVDE. Unutrašnjost je druga priča, unutrašnjost me je oduševila - visine je 45m, a u nju može da stane skoro 30.000 ljudi. Kada su je gradili želeli su da bude veća i lepša od bazilike svetog Petra u Vatikanu, ali naravno papa to nije dozvolio.
Ulaz u crkvu je besplatan, ali ako želite da slikate, naplaćuje se 2e, što odlazi u fond za restauraciju.



Odmah uz trg Maggiore, nalazi se i trg Neptuna sa fontanom ovog božanstva koja je najpoznatija u gradu. Fontana datira iz 16. veka i napravljena je od bronze i kamena.
Interesantno je da je logo proizvođača kola Maseratija, baš Nepunov trozubac.




Pošto nismo imali puno vremena, nismo se udaljavale od centra, pa smo vreme provele uglavnom u ulicama koje okružuju trg Maggiore. U jednoj takvoj ulici nalazi se poslastičarnica Venchi koja ima širok izbor preukusnog sladoleda.
Ovo je najbolja slika sladoleda ikada jer dok ja uslikam pristojnu sliku ono se istopi, pa lizni 'vamo, lizni tamo i više nema originalni oblik tako da eto, pristojna slika sladoleda
Meni, možda najzanimljivija stvar u Bolonji, su arkade, koje se pružaju iznad pločnika, u ukupnoj dužini od 45km grada. Kažu zahvaljujući njima i po najvećem pljusku ostajete suvi bez kišobrana.

Arkade Bolonje

Ako ostajete u Bolonji više dana, ili bar imate ceo jedan dan, svakako vredi uzeti Bologna Card koja Vam omogućava da po nižoj ceni posetite brojne muzeje , naravno ako ste tip turiste koji voli muzeje.



Piza, svakako najpoznatija po krivom tornju, bila je još jedan kratak izlet na našem putovanju.
Trg Čudesa (Piazza dei Miracoli) je devet hektara velik prostor, ograđen zidom na periferiji Pize, koji važi za jedan od najlepših arhitektonskih kompleksa u svetu. Srce trga je svakako katedrala vaznesenja svete Marije iz 11. veka građena u romaničkom stilu. Ulaz u katedralu je besplatan ali Vam uprkos tome treba karta koja se može uzeti na biletarnici, nažalost nismo imali vremena, već smo došli pred zatvaranje, tako da smo samo uspeli da bacimo pogled s vrata.


Uz katedralu, na ovom trgu se nalaze i krstionica, monumentalno groblje i svakako krivi toranj, koji ovaj trg čini glavnom turističkom atrakcijom Pize.


Izgradnja tornja, zvonika katedrale, započeta je u 12. veku pod rukovodstvom arhitekte Bonana Pisana. Zbog lošeg zemljišta i male dubine na kojoj je postavljen temelj (svega 3m), toranj je počeo da se krivi kada je izgradnja stigla do trećeg sprata, nakon čega je pomenuti arhitekta nestao - ne zna se da li je pobegao kada je shvatio da se toranj krivi ili je možda preminuo. Toranj je stajao na pola završen oko 90 godina, i gradnja je napokon završena u 14. veku.
Godine 1900, toranj je počeo ponovo da se krivi pa je pristup bio ograničen, zbog bezbednosti. Sanacija 90ih godina dovela je do ispravljanja tornja i vraćen mu je nagib koji je imao tri veka ranije. Neka istraživanja kažu da se toranj ispravlja i da bi se mogao skroz ispraviti do 2300.godine, što svakako ne bi odgovaralo turizmu grada, jer se godišnje proda oko 3 miliona karata za ovu atrakciju. Mada 2300. godina je daleko, tako da će za našeg života ostati krivi toranj :)
I ako toranj predstavlja zvonik, njegovih sedam zvona koja predstavljaju note muzičke lestvice, se nisu oglasila još od 20.veka. Razlog ovome je što svako zvono teži preko tri ipo tone i njihovo njihanje predstavlja dodatnu opasnost za naginjanje tornja. Sam toranj teži preko 14.500 tona, a visine je 55m. Do vrha Vas vodi približno 300 stepenika, na koje se možete uspeti za 18e (ukoliko se karta kupuje online njena cena iznosi i do 10e više, ali broj posetilaca je ograničen tako da je velika verovatnoća da nećete naći karte na licu mesta). Kako rekoh, došli smo pred kraj radnog vremena i imali smo samo sat ipo na lokalitetu tako da penjanje na toranj nismo ni razmatrali mada smatram da bi bilo zanimljivo. Inače, deci do 8 godina penjanje na toranj je zabranjeno, a deca do 18 godina se mogu popeti samo uz pratnju odrasle osobe.


Slikanje kako pridržavate toranj je svakako neizostavno, jer kako da se vratite kući iz Pize bez takve slike? Kao retka osoba koja nema fotografiju kako "drži" Ajfelov toranj, htela sam da propustim i popularno slikanje sa ovim tornjem, i popularan Thriller ples iz Jacksonovog spota za istoimenu pesmu (ovo je možda moja omiljena slika na internetu)
(slika preuzeta sa interneta)
Na kraju sam ipak odlučila da "pridržim" toranj nogama, ali je moj fotoaparat u tom momentu odlučio da se pregreje od celodnevnog slikanja i dovede me do blagog nervnog sloma jer smo sutradan trebali da idemo u Firencu a meni aparat ne radi.

Tako da na kraju imam samo neuspelu sliku pridržavanja tornja nogama, koju ću priložiti čisto zbog truda da držim noge u tom položaju sve vreme dok je moja sestra pokušavala da pokrene aparat, teretani hvala ;)

1. Neuspeli pokušaj prave turističke fotke iz Pize
2. Kriva kao toranj jer popi na ex Aperol u Manaroli, pre Pize
3. Pristojna slika s tornjem, yay
Od Pize više nismo videli, tako da ne mogu ništa više da kažem, sem da pred zidinama trga Čudesa ima gomila tezgi sa suvenirima, po ok cenama. Meni najzanimljiviji su bili krive čaše i krigle u obliku tornja :D
Oduži se ovaj post i ako sam mislila da nemam baš puno materijala. Nadam se da je neko stigao do kraja teksta :) Imam još jedan post sa ovog putovanja - onaj kojem se najviše radujem - o Firenci, pa do Firence, pozdrav!


No comments:

Post a Comment

Powered by Blogger.
Theme Designed By Hello Manhattan

Your copyright

© 2018 Traveling turtle tales